---

Usnio je um

Večni košmar

Ambis koji vrišti

Tamu koja plače

Posrnuće celog bića

U ništavilo

U noć bez svanuća

Nek se čuje, nek se ori

Iz ove tamnice, večni krik

Nek se zna, ovde mrak počiva

I veo noći, tišinom sve prekriva

„Kroz svest, čujem da korača

Senka tišine i nejasna mira

I gusta magla lagano se zbira

U pokrov bola, u zavesu plača

Spava um, još da legne telo

U taj sumor, večan što se vije

U tu dušu, u ropac, u opelo

Da potone, svi što bilo nije!“