---

Kad zamre jeka paloga doba

i glasi prošlosti napuste svet

zaborav nošen dahom zime

nek dodje nam i sve obuzme.

Nek skrije sav svet u jedan vapaj

u jedan zakon što večan biva

u jednu misao praiskona

u srcu života smrt prebiva.

Dok Koled svojoj propasti hita

noseć slabu nadu u zimski dan

u sumraku svog zadnjeg osvita

van sveta ljudi pašće prognan.

Na sever drevni da li će poći

gde preci leže kurjačkog soja

gde zaborav broji dane i noći

da li će tu naći spokoja.

Na severu ispod večnog leda

zarobljena povest starih dana

smrtno je oko još ne ugleda

striborija leži okovana.

Leži i sniva čas moći nove

kad razveje vetar pepeo dana

i prašinu s krune Koledove

Striborija ledom okovana