---

Odvedi me luda glavo

Među kosti polomljene

Ako i to bude malo

Među glave odsečene

Odvedi me gde su mrtvi

Sve su tajne njima znane

Nikad nije dosta žrtvi

Da ostanu sačuvane

Odvedi me iz tog mraka

U kom’ se svako vidi

Iz mrtvačkoga zadaha

U kom se svi prave živi

Idem na put bez kraja

Svesna žrtva boljeg sutra

Nove nade, stara vatra

Noć umire radi jutra

Ja ne gledam u tog boga

Pred kime svi se klanjanju

Ja bih umro za kurjaka

O kom prokleti sanjanju

Srušio bih mu pećinu

I bio bih izvor krvi

Iz koga bi se napio

Onaj koji beše prvi!